Maintenance script: Quick edit

2018-11-19T21:04:15Z

Quick edit

New page

[[File:Time_chinese.jpg|thumb]]
<div> Како изразити време и трајање на кинеском језику </div> Здраво свима!

<nowiki> </nowiki>На данашњој лекцији ћемо вас научити како да изразите време и трајање на кинеском језику.

<nowiki> </nowiki>Слободно уредите ову вики страницу, ако мислите да се може побољшати.

== Време ==

=== 點/点 (diǎn) ===
<nowiki> </nowiki>На кинеском језику, тачно време (а не трајање) је изграђено са 點/点 (diǎn) :

<nowiki> </nowiki>[[File:Tell_time_chinese.jpg]]
* 一點/一点 (yī diǎn)
<blockquote> 01:00 </blockquote>
* 兩點/两点 (liǎng diǎn)
<blockquote> 02:00 </blockquote>
* 三點/三点 (sān diǎn)
<blockquote> 03:00 </blockquote>


=== 鐘/钟 (zhōng) ===
<nowiki> </nowiki>Ми можемо додати 鐘/钟 (zhōng) након 點/点 (diǎn) , али то није обавезно.
* 七點鐘。/七点钟。 (Qī diǎn zhōng.)
<blockquote> 7 сати. </blockquote>

=== 時/时 (shí) ===
<nowiki> </nowiki>點/点 (diǎn) се може заменити са 時/时 (shí) у формалном говору, али 鐘/钟 (zhōng) се не може додати.
* 七時。/七时。 (Qī shí.)
<blockquote> 7 сати. </blockquote>


=== 整 (zhěng) ===
<nowiki> </nowiki>Ако желимо да наведемо да је то тачно вријеме, можемо додати 整 (zhěng) након 點/点 (diǎn) :
* 七點整。/七点整。 (Qī diǎn zhěng.)
<blockquote> 7 сати оштро. </blockquote>

=== Минуте и секунде: 分 (fēn) и с 秒 (miǎo) ===
<nowiki> </nowiki>Записници су изграђени са 分 (fēn) ; секунде су изграђене са 秒 (miǎo) .
* 八點五分二十秒。/八点五分二十秒。 (Bā diǎn wǔ fēn 'èrshí miǎo.)
<blockquote> 08:05:20. </blockquote>


=== 半 (bàn) и 一刻 (yí kè) ===
<nowiki> </nowiki>Да кажете "то је пола 3", користите 半 (bàn) ; да каже "то је четвртина прошле године", користите 一刻 (yí kè) .
* 三點半。/三点半。 (Sān diǎn bàn.)
<blockquote> Пола је 3. </blockquote>
* 十點一刻。/十点一刻。 (Shí diǎn yí kè.)
<blockquote> Прошло је у четвртини прошле године. </blockquote>

=== Број "два": 兩/两 (liǎng) ===
<nowiki> </nowiki>За број "два", када се ради о времену, потребно је користити 兩/两 (liǎng) умјесто 二 (èr) а то је само за број 2, а не за бројеве састављене са 2 попут 12, 22 , итд.

=== Коришћење апостропа ===
<nowiki> </nowiki>Када слог који почиње са самогласником (нула почетни [零聲母 / 零声母, линг схенгму]), као 二 (èr) , претходи још један слог, то мора бити означено од стране апостропа: shí'èr 十二 , Tiān'ānmén 天安門/天安门 , итд.


=== Јутро и поподне: 上午 (shàngwǔ) и 下午 (xiàwǔ) ===
<nowiki> </nowiki>На кинеском, можемо рећи 13:00 十三點/十三点 (shísān diǎn) , 14:00 十四點/十四点 (shísì diǎn) . Али пожељно је рећи 2 у поподневним сатима, 9 ујутру, итд.

<nowiki> </nowiki>Ријеч "јутро" 上午 (shàngwǔ) или "поподне" 下午 (xiàwǔ) поставља се прије времена:
* 上午九點二十五分。/上午九点二十五分。 (Shàngwǔ jiǔ diǎn èrshíwǔ fēn.)
<blockquote> 9:25 ам. </blockquote>
* 下午六點鐘。/下午六点钟。 (Xiàwǔ liù diǎn zhōng.)
<blockquote> 6 сати увече. </blockquote>

=== Колико је сати? ===
<nowiki> </nowiki>Питање за постављање времена је:
* 現在幾點了？/现在几点了? (Xiànzài jǐ diǎn le?)
<blockquote> Колико је сати? </blockquote>


<nowiki> </nowiki>Ми можемо уклонити 了 (le) да би дали мање силе у смислу "сада":
* 現在幾點？/现在几点? (Xiànzài jǐ diǎn?)
<blockquote> Колико је сати? </blockquote> Сасвим је могуће одговорити користећи 現在/现在 (xiànzài) :
* 現在三點了。/现在三点了。 (Xiànzài sān diǎn le.)
<blockquote> Сада је три сата. </blockquote>

=== Разлика између 小时 (Xiǎoshí) и 點/点 (diǎn) ===
<nowiki> </nowiki>Обе ријечи значе "сат". 小时 (Xiǎoshí) се користи у времену трајања, а 點/点 (diǎn) се користи да каже вријеме.

<nowiki> </nowiki>Пример са 小时 (Xiǎoshí) :
* 我们一个小时后开会。(Wǒmen yīgè xiǎoshí hòu kāihuì.)
<blockquote> Имамо састанак 1 сат касније. </blockquote>

=== Друге корисне речи ===
<nowiki> </nowiki>На крају, ту су и друге корисне речи везане за време:
* 早上 zǎoshànɡ
<blockquote> (рано јутро </blockquote>
* 中午 zhōnɡwǔ
<blockquote> подне, подне </blockquote>
* 晚上 wǎnshànɡ
<blockquote> вече </blockquote>
* 前天 qiántiān
<blockquote> прекјуче </blockquote>
* 昨天 zuótiān
<blockquote> јуче </blockquote>
* 今天 jīntiān
<blockquote> данас </blockquote>
* 明天 mínɡtiān
<blockquote> сутра </blockquote>
* 后天 hòutiān
<blockquote> прекосутра </blockquote>
* 星期 xīnɡqī
<blockquote> Недеља </blockquote>
* 年 nián
<blockquote> године </blockquote>
* 月 yuè
<blockquote> месец дана </blockquote>
* 日 rì
<blockquote> дан </blockquote>
* 号 hào
<blockquote> број </blockquote>



== Тачно време ==

=== Правило ===
<nowiki> </nowiki>Опште правило је на мандаријанском кинеском да се додирни елементи стављају пред акциони глагол (прво морамо поставити сцену пре него што причамо о акцији).

<nowiki> </nowiki>Тачно време може да преузме функцију посредног комплемента и стога следи ово правило:
* 我今天打電話。/我今天打电话。 (Wǒ jīntiān dǎ diànhuà.)
<blockquote> Зовем данас. </blockquote>
* 我明天去看他。 (Wǒ míngtiān qù kān tā.)
<blockquote> Идем да га видим сутра. </blockquote>

=== Када: 什麽時候/什么时候 (shénme shíhou) ===
<nowiki> </nowiki>Питање је 什麽時候/什么时候 (shénme shíhou) : када?

<nowiki> </nowiki>Као и готово сви испитивачи на Мандаринском кинеском, одговори су постављени у истом положају као и упитна ријеч:
* 你什麽時候回家？/你什么时候回家？ (Nǐ shénme shíhou huí jiā.)
<blockquote> Када се вратиш кући? </blockquote>
* 我明天上午回家。 (Wǒ míngtiān shàngwǔ huí jiā.)
<blockquote> Идем кући сутра ујутру. </blockquote>


=== Време и простор ===
<nowiki> </nowiki>Ако се у истој реченици налазе и "посредничко допуњавање места" и "посредничко допуњавање времена", које прво долази?

<nowiki> </nowiki>Време се сматра генералнијим од простора. Стога је прво:
* 我明天在家打電話。/我明天在家打电话。 (Wǒ míngtiān zài jiā dǎ diànhuà.)
<blockquote> Зваћу сутра код куће. </blockquote> Имајте на уму да на кинеском језику нема глагола. Ово су ријечи времена које лоцирају акцију у садашњости, прошлости или будућности.


== Трајање ==

=== Правило ===
<nowiki> </nowiki>За разлику од тачног времена, трајање није посредни додатак (који се поставља пред глагол), већ вербални комплемент који се ставља након глагола:
* 我學漢語兩年。/我学汉语两年。 (Wǒ xué hànyǔ liǎng nián.)
<blockquote> Проучавао сам Кинеза 2 године. </blockquote>

=== Употреба 了 (le) ===
<nowiki> </nowiki>Обратите пажњу на разлику између:
* 我學漢語兩年。/我学汉语两年。 (Wǒ xué hànyǔ liǎng nián.)
<blockquote> Проучавао сам Кинеза две године. </blockquote> и
* 我學漢語兩年了。/我学汉语两年了。 (Wǒ xué hànyǔ liǎng nián le.)
<blockquote> Проучавам кинески две године. </blockquote>
# У првој реченици, акција се не наставља у садашњости. Проучавала сам Кинеза 2 године у прошлости, али више не учим.
# У другој реченици, акција се и даље наставља. Ја још увек учим кинески језик.


=== Место директног објекта ===
<nowiki> </nowiki>Пошто се вербални комплемент постави после глагола, место директног објекта може варирати:

<nowiki> </nowiki>Службено гимназијско правило жели да буде испред акционог глагола:
* 我學兩年漢語了。/我学两年汉语了。 (Wǒ xué liǎng nián hànyǔ le.)
<blockquote> Кинеско учим већ две године. </blockquote> Али употреба говорног језика је флексибилнија и трајање може бити иза непосредног објекта:
* 我學漢語兩年了。/我学汉语两年了。 (Wǒ xué hànyǔ liǎng nián le.)
<blockquote> Кинеско учим већ две године. </blockquote> Зато се морамо сјетити ове две реченице које се често користе:


* 你學漢語幾年了？/你学汉语几年了？ (Nǐ xué hànyǔ jǐ nián le.)
<blockquote> Колико година сте учили Кинеза? </blockquote>
* 我學漢語三年了。/我学汉语三年了。 (Wǒ xué hànyǔ sān nián le.)
<blockquote> Кинеско учим већ три године. </blockquote>

== Извори ==
<nowiki> </nowiki>[http://www.chine-culture.com/chinois/cours-de-chinois-6-grammaire.php хттп://ввв.цхине-цултуре.цом/цхиноис/цоурс-де-цхиноис-6-граммаире.пхп]

<nowiki> </nowiki>[https://www.hanbridgemandarin.com/article/daily-chinese-learning-tips/time-in-chinese/ хттпс://ввв.ханбридгемандарин.цом/артицле/даили-цхинесе-леарнинг-типс/тиме-ин-цхинесе/]

== Видео ==

=== За енглеске говорнике ===
<nowiki> </nowiki><youtube>Vlo7iJeJFZM</youtube>

{{#seo:
|title=Како изразити време на кинеском језику
|keywords=време, тачно, трајање, сад, данас, сутра, јуче, године, дана
|description=У овој лекцији ћемо научити како да изразимо време и трајање на кинеском језику. Граматска правила и примјери. Добро учење!
|og:image=https://polyglotclub.com/wiki/images/thumb/9/94/Time_chinese.jpg/800px-Time_chinese.jpg
}}

Language/Mandarin-chinese/Grammar/Time/sr - Revision history

Maintenance script: Quick edit